Smisliti tekst ovde.

 
What Happens Here

Blog

Skraćena verzija istorije kafe

Iako je ova priča ispričana na mnogo mesta i mnogo puta, verujemo da je ne znaju svi, a oni koji znaju svakako mogu da obnove gradivo pre nego što krenemo sa novitetima. Uz to, našli smo nekoliko zanimljivih informacija koje će vam sigurno privući pažnju.

Najpopularnija legenda kaže da je navodno u Etiopiji u kasnom 6om veku kaluđer po imenu Kaldi čuvao svoje koze i primetio njihovo čudno ponašanje. Koze su bile pune energije i nisu spavale noću, a Kaldi je ovo pripisao neobičnim bobicama koje su koze jele sa drveta. Nakon što je odneo bobice u manastir monasi koji su ih žvakali primetili su takođe da imaju više energije i izdržljivosti tokom večernjih molbi. Reč o čudesnoj biljci brzo se proširila i,  uz pomoć afričkih robova, stigla do arapskog poluostrva gde u početku osvaja srca svojih prvih ljubitelja.

Proces pravljenja (pečenja) i konzumiranja kafe koji se zadržao sa nekim izmenama do danas datira još iz 13og veka. Uzgajanje kafe je počelo na arapskom poluostrvu, a do 16og veka kultura uzgajanja i konzumiranja kafe bila je poznata u Jemenu, Siriji, Egiptu, Persiji i Turskoj. Smatra se da je Otomansko carstvo veoma zaslužno za ekspanziju kafe, budući da njihova religija zabranjuje konzumiranje alkoholnih pića, te je kafa postala opšte mesto okupljanja i socijalizacije.

Veruje se da do 1600e godine nijedno  drvo kafe nije preneto van Afrike i arapskog poluostrva, kada je indijski hodočasnik Baba Budan prošvercovao izvesnu količinu zrna kafe tako što ih je oblepio oko stomaka, pa je na ovaj način kafa našla svoj put ka novim krajevima planete, prvenstveno ka Evropi. Prve plantaže kafe imali su Holanđani, tada kolonijalisti, koji su kafu sadili na Cejlonu, Javi, Sumatri i Baliju. U to vreme takođe se proizvodila kafa u latinskoj Americi, na Jamajci, u Indiji i Brazilu, za šta su delom bili zaslužni španski, delom portugalski kolonijalisti, dok Francuzu imaju primat u proizvodnji kafe. Sredinom 18. veka, više od polovine svetske proizvodnje kafe odvijalo se u francuskim kolonijama.

Čuvena brazilska kafa duguje svoje postojanje Francisco de Mello Palheti  koji je bio poslat po sadnice kafe. Francuzi, međutim, nisu bili spremni da dele, ali supruga francuskog guvernera, koja je bila zadivljena Franciskovim lepim izgledom, poklonila mu je veliki buket cvijeća na odlasku u kom su bile skrivena zrna kafe u dovoljnom broju da može da počne sa uzgojem nečega što je danas deo industrije vredne milijarde dolara.

Kroz istoriju smo imali priliku da čujemo i nekoliko pokušaja zabranjivanja kafe, budući da je uglavnom vlast uviđajući da se stanovništvo okuplja i stvara ritual razgovora uz ispijanje tople šoljice, smatrala da se tu kuju teorije zavere. Detaljnije o tome pročitajte ovde

http://pixelizam.com/5-istorijskih-pokusaja-da-se-zabrani-kafa/

 

Kasnih 1800ih godina kafa konačno postaje roba, odnosno artikal koji postaje komercijalizovan od strane svetskih biznismena. Danas, kafa je drugi poredu najzastupljeniji proizvod na svetskim berzama, posle nafte i veoma je bitan faktor u privredama većine zemalja Centralne Amerike, kao i neke zemlje Južne Amerike i Afrike.

3 Komentara

  • Ed Dehart

    Odgovori mart 11, 2016 4:06 pm

    Alienum phaedrum torquatos nec eu, vis detraxit periculis ex, nihil expetendis in mei. Mei an pericula euripidis, hinc partem ei est. Eos ei nisl graecis, vix aperiri consequat.

    • Ernesto Hall

      Odgovori mart 14, 2016 8:38 am

      Alienum phaedrum torquatos nec eu, vis detraxit periculis.

  • Bonnie Smith

    Odgovori mart 14, 2016 8:56 am

    Duis vel mauris faucibus, accumsan diam vitae, sagittis tortor. Nunc vulputate lobortis sapien, vel elementum nulla elementum non. Nam sit amet iaculis dolor.

Ostavite komentar